Селф концепт или појам о себи у великој мери утиче на наш живот:
- одређује које ћемо догађаје у нашем животу сматрати важнима
- што ћемо предузети
- које ћемо циљеве покушати остварити
- хоћемо ли бити задовољни оним што смо учинили
- шта ће нам бити стресно
- како ћемо раговати
РАЗВОЈ ПОЈМА О СЕБИ
Постепено се развија, одвајањем детета од околине. – Дете у почетку није свесно свог посебног постојања од околине него се осећа главним делом околине и све око себе гледа егоцентрично. Ипак, већ врло рано од 4. месеца постоје знакови да дете користи себе као средиште претраживања околине. Али, оно нема јасан доживљај себе као посебног бића, различитог и одвојеног од околине до половине друге године.
Око 15. месеца дете препознаје свој одраз у огледалу.
Око 18. месеца почиње се другачије односити према видео запису свог понашања и понашања неког другог детета. Након тога почиње означавати себе у трећем лицу или својим именом, имитирајући однос околине према себи као објекту.
Са две године већина деце препознаје своју фотографију и означава и фотографију и себе заменицом „ја“ – Осећај поседовања и власништва предмета такође јача дететов појам о себи и оно све чешће и одлучније потврђује власништво над неким предметом користећи око друге године присвојну заменицу „мој“.
Оно што код мале деце можемо означити као изразе себичности у ствари су покушаји утврђивања све јаснијих граница између себе и спољашњег света. Употреба језика за означавање себе: јасна примена заменице „ја“ и „мој“ означава потпуну развијеност дететовог појма о себи. За већину деце успоставља се крајем друге године.
ЗНАЊЕ О СЕБИ – Већ око друге године деца уз помоћ околине уче своје основне особине: знају да су деца а не одрасли, знају свој пол. У даљем развоју знање о себи је усклађено са спознајним развојем, те у предшколској фази распознају своје посебне телесне особине, знају шта воле и шта не воле.
Очекивања од себе – у исти час, осим идеје о оном што јесмо, имамо јасну слику и о ономе што бисмо могли бити, дакле имамо очекивања од самог себе. Очекивања се могу појавити у облику ¨идеалног¨ и ¨очекиваног¨ ја.
Стварно ¨ја¨ – оно што јесам
Идеално ¨ја¨ – оно што бих желио бити (жеље, наде)
Очекивано ¨ја¨ – оно што бих требао бити (дужности, обавезе, одговорности)
Вредновање себе – знање о себи не садржи само самоопис, већ убрзо деца почињу на темељу похвале и коментара из околине, као и у поређењу са осталом децом процењивати и вредновати своје особине, те се поступно развија свест о властитој вредности (самопоштовање, самовредновање).
Самопоштовање или свест о властитој вредности садржи знање о властитим особинама, процену вредности тих особина и емоционалну реакцију на то знање. Већ трогодишње дете осећа неку врсту стида или поноса као реакцију на самопроцену неког свог поступка и особине. У предшколској фази већина деце има високо самопоштовање и нереалистичну самопроцену. Тек кад се почну упоређивати с другом децом, што почиње у предшколском периоду, а код поласка у школу, самопоштовање деце почиње опадати. Ипак, све до другог разреда деца процењују своје особине и имају о себи боље мишљење него што га имају о њима њихови вршњаци или родитељи. Касније, због спознајног развоја и честог процењивања у школи деца постају све реалистичнија у проценама властите вредности у поређењу са другом децом.
КАКАВ САМ ЈА? КОЛИКА ЈЕ МОЈА ВРЕДНОСТ?
САМОПОШТОВАЊЕ
- Односи се на осећај и уверење да смо добро
- да вредимо већ самим тим што постојимо
- на задовољство собом
- на смиреност у односу на самог себе
САМОПОУЗДАЊЕ
- односи се на наше способности
- на оно што нам иде добро
- у чему смо вешти
- на оно што можемо постићи
- веровање у себе
Неке чињенице о самопоуздању и самопоштовању
Осећај самопоштовања и самопоуздања ствара се врло рано у животу детета. Малој су деци одрасли, првенствено родитељи, главни извор информација о томе колико су вољени, паметни, способни и сл. Ако дете не добије такве информације врло вероватно ће имати ниско самопоштовање и самопоуздање које у великој мери утичу на школски успех детета – Деца која верују у себе и своје способности боље успевају у школи од деце која често мисле како нешто не могу добро урадити. Добар школски успех онда још више повећава самопоштовање и самопоуздање детета. И утичу на односе детета са другима – Дете високог самопоштовања и самопоуздања углавном има позитивне односе с другом децом. С друге стране, дете које лоше мисли о себи често има проблема у понашању према другој деци.
Ниско самопоштовање и самопуздање негативно утичу и на креативност – Креативно дете је радознало и спремно испробавати нове и непознате ствари. Несамопоуздано дете боји се таквих ствари и нема храбрости упустити се у нешто ново.
Деца ниског самопоштовања и самопоуздања чешће имају проблема у односима са родитељима. Постоји повезаност између родитељског стила васпитања и самопоштовања и самопоуздања (ауторитативни стил- где је присутна блискост родитеља и деце) – Децу са највише самопоштовања и самопоуздања имају родитељи са тзв. ауторитативним стилом васпитања (показују топлину и бригу за своје дете, захтеви према детету примерени су узрасту и способностима или нешто изнад тога, комуникација је двосмерна: питају дете за мишљење и воде рачуна о његовим осећајима, објашњавају своје одлуке).
САМОПОУЗДАНО ДЕТЕ
- радознало, воли нове активности
- креативно
- прихвата одговорност
- зна се контролисати
- није агресивно
- лако склапа пријатељства
- спремно је на сарадњу
- упорно
- подноси критику и неуспех
НЕСАМОПОУЗДАНО ДЕТЕ
- претерано је стидљиво
- боји се нових ситуација
- агресивно је
- тешко подноси неуспех, лако одустаје
- претерано осетљиво на критику
- у школи постиже мање од својих могућности
- склоно перфекционизму.