1. Не тражите оправдање за дететово насилно понашање.
2. Кад год се ваше дете понаша насилно према ученицима, млађој деци и другима, реагујте одмах јасно му дајући до знања да то није у реду и да то не одобравате.
3. У свакој прилици учите дете како да реши сукоб ненасилним путем, како да склопи и одржи пријатељства, како да добије пажњу других из поштовања,а не из страха.
4. Тражите од детета да вам детаљно исприча што се догодило.
5. Питајте га што је својим понашањем хтело да постигне.
6. Наведите га да вам каже што је било лоше у том понашању.
7. Предложите детету да се стави “у ципеле” своје жртве. Како се она осећала?
8. Разговарајте са дететом о томе како би другачије и ненасилно могао решити такву ситуацију следећи пут?
9. Не заборавите похвалити дете за лепо понашање.
10. Реагујте на дететове емоције (нпр.ако је љут, зашто је љут,постоји ли разлог?)
11. Научите га контроли негативних емоција (“Пробај дубоко удахнути и издахнути кад си јако љут. Мени то помаже.“)
12. Понашајте се према детету онако како бисте желели да се оно понаша према другој деци.
13. Сматрате ли да проблем не можете решити успешно и на леп начин, морате потражити савет стручњака.
Педагог школе, Биљана Дупор